Female entertainer -celebrity profile

Mali grad u Americi. Kraj 19.veka. Ratovi i promene su tek dalja budućnost. Devojka sa nekih svojih skromnih 17 želi da bude nešto više od obične verenice, pa zatim domaćice i majke. Ne želi da bude u popularnoj uniformi bolničarke. Ne želi da živi u provinciji. Ona želi da bude poznata, da joj ime bude osvetljeno neonkama, da joj pogled ispred kamere imitiraju, a neki samo za nju kreiraju. Želi da bude glumica, jedna od prvih diva nemog filma.

Glumica ranije ’’uglavnom’’ nije postojala. U mnogim epohama muškarci su zauzimali njihovo mesto, oblačili haljine, stavljali perike i tešku lošu šminku. Srednjovekovna drama nije trpela pojavu žena, jer je uglavnom izvođena u dvorištima katoličkih i protestantskih crkvi. Za jednu ženu je nemoralno da stane na stage. Kasnije, kada se ipak smelo popela na tu pozornicu, njena profesija se smatrala jednostavno sramnom. Vremenom se žena oslobađala ovih okova i uporodo sa postizanjem uspeha u književnom svetu preko sestre Bronte, Mary Shelly i Austen, polako pela svojom lestvicom kreativnog života. Krajem 19. veka rođene su buduće velike zvezde Holivuda skandalozna Mae West, devojka nevinog lica Marry Pickford, tužnog pogleda Lilian Gish, sjajna Gean Harlow, mistična Marlene.... Ove, tada pomalo zbunjene devojke, bačene u svet jos jedne muške industrije, polako su pronalazile svoj put ka velikom platnu. Pokrenuvši kreativnu lavinu u sebi, vrtoglavo su dobijale sve ono što su želele i iz prikrajka gledale tuđu i pravile svoje legende. Postale su motivacija ženama, dale su snagu devojkama iz još uvek oštrih patrijahalnih sredina, da budu najzad NEKO. I da im se divi još neki muškarac osim oca, brata i verenika.

Mae West je bila čudo. Njen život, koji je potrajao otprilike kao 4 života nekih drugih glumica, obeležio je naziv filma I am no Angel. Kao dete glamuroznih i estravagantnih roditelja, majke fotomodela i oca vlasnika privatne agencije, ona dobija u startu intrigantno poreklo na kome bi joj i danas zavidele neke oskarovke. Na samom početku svoje karijere uzima ime Baby Vamp koje objašnjava i definiše mnoge stvari i pojmove koji prate i današnji film, ali i ceo ženski pol od samog odvajanja od Adamovog rebra. Mae je bila platinasta i punačka, napadno izvijenih obrva. Još 1927 ona postaje i pisac i producent i glumica u predstavi ni manje ni više nego pod nazivom ’’Sex’’. Posle burnih odlazaka i povratka iz zatvora, Mae se pojavljuje i sa temom homoseksualizma, boreći se za prava sloboda!? Ne znam da li je potrebno ići dalje sa komentarima o stvaralaštvu jedne mlade žene koja je verovatno greškom rođena 100 godina ranije i koja bi i u 70im i 80im bila tabu, nešto što bi trebalo odmah zabraniti, nešto što bi se verovatno tajno gledalo. Postavlja se pitanje odakle, ne hrabrost, nego ideja.

U ovom periodu polako počinju da se pojavljuju hladne dame iz germanskih i nordijskih delova Evrope sa teškom akcentima i setnim pogledom i da zauzimaju glavno mesto na šarenim filmskim plakatima i još uvek crnobelim bioskoskim platnima. Marlena i Greta su kreirale brednove, svetove za sebe. Prva u odelu muškarca, cilindru, sa dugačkom muštiklom, druga u svetu daleke Rusije, nesrećne ljubavi, čvrstine pogleda, samo njoj posebne glume i misterije.

Junakinja tridesetih je pomalo lucidna, slatka, slobodna, pije, provodi se, nosi duge haljine i život joj je uglavnom lep. Claudette Clobert ili Catharine Hepburn su tipični primeri te opuštene i bezbrižne mlade žene. Ona stopira, detinjasto zavodi, nije ni vamp, ni fatalna, nije ubica, ne mrzi, ali i ne pokazuje onu baš Penelopsku ljubav ...U filmu Bringing up a baby ili It happened one night obe dame imaju zadatak da budu baš relaksirajući glam karakteri, one koje upadaju u sve moguće nevolje, a pri tom ne gube na moralu i naravno nikako ne na sopstvenom izgledu. Do kraja savršene u nekom svom svetu između dva svetska krvoprolića. Beg u bioskope je bio način za beg od surove stvarnosti, od okruženja, od preteće nacističke Nemačke. Amerika jeste bila van svega toga, čak i u vreme ratova, ali tmurni oblak koji se nadvio tih nekoliko decenija uništio je glamuroznu kosmopolitsku mapu. U razgovoru sa starijim ljudima, a u tu kategoriju ubrajamo najčešće roditelje naših roditelja, uglavnom shvatamo sa čuđenjem da se sećaju svih premijera i glumica, zapleta i vrtoglavih filmskih raspleta. Sećaju se i najmanjeg detalja iz ovog perioda jer su omamljeni gledali u platno kad god je za to bilo prilike. Bioskopski azil je tada bio jedino rešenje za prividnu alijenaciju.

20-ih godina rođene su neke od najvećih glumica sa bulevara zvezda: Ava, Lauren Becall, Gina Lolobrigida, Judy Garland, Jane Russel, Audrey Hepburn, Grace Kelly. One predstavljaju novi talas prilaza i ženskom liku na filmu i u realnom okruženju. Posleratne godine donose poseban glamur jer vraćaju evropske prestonice u središte akcija filmova Catch the thief, Roman Holiday, The Barefoot Contessa, Paris when it sizzles… Opet ono što nedostaje tako savršenoj američkoj produkciji, munjevito se vraća, i dame koje su, već sada, dovedene do filmski savršenog izgleda, jure obalama Saint Tropea, voze mopede po uzanim rimskim ulicama, bodre toreadore. Izgledaju tanano, elegantno, zavodljivo.

Audrey i Grace su uvele i novi lik izuzetno prefinjene, nimalo iskvarene, nikako vamp, modne ikone, gde je princeza Grace i danas glavni uzor magazinima poput Bride, a Audrey model Givenchy kreacija koji je postao opšte prihvaćen stil oblačenja US first lady. Kompleti koji savršeno klize, nimalo istaknute obline, bistre, svetlucave oci i nevin pogled, koji je kod Audrey, priznajemo, bio i krajnje iskren i često upoređivan sa pogledom srne, oblikovao je jedan poseban modni ali i životni moto up town klase posebno Amerike.

Grace Kelly i danas važi za nešto što pored lepote ima neku veliku prefinjenost. Charlize Theron, iz updated generacije Hollywood -a ima to nešto što je izdavaja od mase. Pogled, stajling, držanje. Za Grace kažu da privatno nije bila tako baš tako prefinjena i nevina, ali ikona Grace, kao uzdržane, negovane princeze živi.

Vragolasta Doris Day je još jedna zvezda rođena ranih 20-ih. Nju treba izdvojiti zbog profila žene koju je dočaravala ili koju je jednostavno samo preuzela iz realnog sveta. Ona je draga, ne posebno lepa, nikako savršenog tela, ali zrači osmehom, kraljica je komedije situacije, devojka iz filma Pillow talk. Renee Zweeleger je logična naslednica ovog karaktera i izgleda. Sve pomenute atribute poseduje i to se ubrzo filmom Down with love lako modernoj publici dokazuje.

Plava i ledena Kim Novak, uglavnom kao i sve ostale Hitchkokove ikone, su dale jednu posebnu formu - uzdržane, lepe i daleke žene, potpuno u svom svetu. Ući u taj njen svet je teško. Ona, opet, nije već izvikani vamp, ali je apsolutno magično neodoljiva.

Kraj tridesetih dovodi na svet slatku Shirely Mac Laine, raskošnu Sophiju Loren, Brigitte i lepu Julie Andrews. Svaka na svoj način savršena, opuštena, baš kao i vreme u kome su najviše stvarale. Opuštene i seksi su bile baš kao i devojke koje su posećivale žurke (italijanske bugi vugi muzike) krajem 50-ih, u lepim šuštavim haljinicama, napadno tesnim u struku, karaktetističnom frizurom i obično nekom trakom u kosi.

Jane Fonda, Ursula Anderss, Ann Margaret, Elke Sommer, Britt Ekland, Catherine Deneuve su sve slične Barbareli. Plava duga negovana, ali raščupana po potrebi, kosa, krupne kapi po mokrom telu, beli dvodelni kupaći kostim koji naglašava bokove, seksipilna, pomalo egzotična na svoj specifičan način, rođena za poster sobe muškaraca pripadnika Generacije X. Jane Fonda nije na primer propustila nijednu priliku da na filmu, koji ima naziv po glavnoj junakiji gore pomenutoj, izgubi u svakoj sledećoj sceni još koji komad odece. Ultimativna Bond devojka, Ursula Anderss, kasnije u par navrata tako neuspešno imitirana u sceni izlaženja iz vode kultnog ‘’Dr. No’’-a, dala je naslednicu u mnogo kasnijoj replici Bo Derek koja dobija i danas čistu ‘’10’’-ku za praktično jedini film sa njenim pečatom koji je ostao u kolektivnom muškom sećanju.

Sve koje dolaze kasnije, Nicole, Michelle, Meg, Julia...sve su glumice i sve su tu pred vama, stalno, ali i nijedna nije ono što je filmska glumica početkom prošlog veka značila. Nijedna nije `boginja`. Možda će neko nekada, vračajući se na njih, posle 50 godina, reći da su boginje, za sada one su samo i jedino celebrities.

Glumica je jednostavno jedna slobodna i samosvesna žena koja zna da nije sramota ljubiti se, voditi ljubav, pokazati se u najgorem izdanju pred svetom, jer njoj svet znači sve i ne znači ništa. Činjenica da zavisi od publike i da je publika hrani je činjenica koja prati svaku javnu ličnost. Međutim, vremenom od usamljene, nesvakidašnje, prave dive, nastala je pomalo uplašena dama u blještavoj haljini uvrnutog kreatora kako na crvenom tepihu ispred Kanske palate strpljivo čeka svoj red za intervju i ulazak u press room. Ona danas mora više da se bori, jer kao što je i sama zna ima ih mnogo, a uvek će biti samo jedna jedna Greta ili jedna Ava. Glumica sada uživa u blagodeti, ali zna šta je rad. Dokazati se iz sezone u sezonu, uspeti da, na primer, novom frizurom ili novim silikonima privuče veću pažnju javnosti, je njena logična stvarnost. I, da, glumica se postaje preko noći. Nisu lagali.