Evropljanka

Evropljanka je ahilova tačka šabloniziranih Amerikanki, karika koja nedostaje u njihovom savršenom Hollywood - Manhattan životu. Ona može biti poznata i bogata sa dobrim i skupim parfemom i još skupljim poreklom, kao i čvrstom namerom da poseti i ovogodišnji festival u Kanu ili je jednostavno istočnoevropski skromna, smerna. Ipak ta sama strašna činjenica da je starog kontinenta daje joj onu potpunu i urodjenu otmenost i društvenu čvrstinu koju Amerikanka genima nikako ne dobija. Okruženje pruža i uzima, a Evropljanka, bilo sa istoka ili zapada ima nešto što generacije šapucu jedna na drugoj i sto se zove tradicija. Ona je ta koju moderni svet New York-a svesno pokušava da sustigne – model elegancije i ženske modne nadmoci u sada, već tako cliche, crno-beloj poslovnoj varijanti ili jednostavnim popodnevnim casual pantalonama sa nemarno navučenim japankama.

Evropljanka je ponekad i urbana buržujka koja nikako ne mora da po pravilu i bude zaista bogata. Ona je dovoljno jaka svojim obrazovanjem i prilično je snobovski orijentisana, sto i sama rado priznaje. Evopski elitizam i njen prefinjeni snobizam je čine posebnom, jer se u okruzenju ističe i nije potrebno da mnogo priča da bi je slušali. Izgled i miris je takođe lako odaju - parfem za njom je dovoljno jak da ga osetite, ali na diskretan, na svojstveni, teški nobles način, tkanina odeće je, naravno, više nego brižljivo odabrana i nikako napadna, samo po pisanim magazinskim i nepisanim genskim pravilima, prati liniju njenog evropsko - vitkog tela. Kosa je podignuta u neobaveznu punđu, cipele elegantne, obično italijanske, kao i torba sa potpisom nekog manje poznatog ali cenjenog milanskog dizajnera.

Film je, kao jedna od osnova kulturnih stubova svake moderne države, nekako nenamerno izdvojio određene tipove žena koje su iz svojih naroda, svojim običajima, načinom života i svojim izgledom složio mozaik Evropljanke, onakve kakvu je pamti prošli vek.

Evropljanka-Italijanka je prsata Loren, tako lepa na svoj čudan način, krupna i visoka, žena koja je pružila šansu mnogim drugim ženama koje nisu haut couture savršene i istakla sve one koje nisu bile prefinjene na tako čuveni `francuski` način – koje nisu krhke, pa samim tim i šarmantne i elegantne. To valjda ide u paketu. Zbog geografskog tradicionalizma i patrijahalnosti Italijanka je bombastična, ratoborna, borac za svoju porodicu i naciju. Ipak, ako je rodjena Rimljanka, njen svaki modni detalj je savršen, od šešira sa ogromnim obodom, do štikli koje je čine jos desetak santimetara višom od svog izabranika. U Loren slučaju, poznatog reditelja.

Život Italijanke je uglavnom lep, jer ona bas živi u krivudavim ulicama raskošnog bivšeg carstva, ponekad se vozeći na belom mopedu, ponekad lagano njišući kukovima na previsokim štiklama. Taj njen život moze biti i težak, jer pripada naciji koja nije bila po strani dok su ratovi uporno krojili Evropu, ali ona živi neki svoj opušteni `kancona` zivot. Evropski film je kroz Sofiju L. i Lolu L. lepo opisao i formirao profil nesavršene, dugonoge crnke, koja je spremna da svakog trenutka promeni svet, skoči sa večernjom haljinom u staru gradsku fontanu, bas kao Felinijeva Anita, iako rodom Švedjanka, ona se lako utopila u italijanski milje životne raskalašnosti. Italijnka je žena koja voli provod, život, muškarca, koja ide do kraja zbog ljubavi. Homerska strast je ovde, na jugu Evrope, dakle, i bila i ostala pokretač svega. Današnja italijanska ikona Belucci je idealna Loren kombinacija za novo doba, posle grundge-a, posle Kate Moss, posle anoreksije, vraca potenciju mužkoj publici, samo jednim pogledom na njeno telo koje podseca na nekadašnju raskošnu i razvratnu imperiju.

Evropljanka- Nemica jako drzi do sebe, prilično je imućna, obično je sa naglašenim Fon dodatkom, vrlo ugledna, a proslavljeni, i ne tako skupi magazini visoke srednje klase, ’’paparacuju’’je na svakom koraku. Njeni momenti koje provodi sa novim ljubavnicima, sa svojom decom iz ovog ili onog braka, su često javni događaji, jer svako evropsko-dvorsko poreklo, ma koliko ono bilo daleko kruni prestolonaslednika, bilo je i ostalo aktuelno i prestižno. U svom trećem dobu ona posebno fascinira svojim savršenim ledenim germanskim osmehom, aktivnošću i ljubavnim aferama. Govori jezike i vrlo često ima u sebi izmešane krvi i sa francuske i engleske strane. Dietrich je ipak bila i ostala žena kroz koju gledamo celu nemačku naciju.

Evropljanka – Engleskinja je trn u oku Parlamenta i uštogljenog premijera zbog svoje popularnosti, svog stila i godišnjih prihoda na poreklo. Ona je i Lady D i trendseterka Becham. Nije važno da li je plave krvi ili koliko je ima u sebi, bitno je da je sa sedištem u Londonu i to je dovoljno da privuče opštu pažnju javnosti. Kraljica majka je to činila do svoje smrti, svojim ružičastim šeširima i pepito kompletima. Premijere i prijemi su mesto gde se high brow British ladies mogu sresti sve do svoje smrti. Nezadrživo su otmene i samo svojom pojavom primoravaju na ustupanje, na prepuštanje sa neizmernim divljenjem.

Engleskinja takođe ima nešto što je prati od samog rodjenja to je iskričavi elitni Queen`s English - vrhunski izgovor engleskog, što je u momentu čini učiteljicom pripadnica drugih nacija koje njen akcenat analiziraju, a njen stav i držanje su često tema komentara.

Evropljanka-Ruskinja je nekada bila model hladne ruske, tako visoke otmenosti i učenosti, bila je Puškinova i Čehovljeva junakinja koja živi da bi dočekala svog oficira iz Petrovgrada. Ruskinja je ona koja nam obično obeleži gimnazijsko doba čitajući o Karenjini ili Onjeginju. Ona je u kočijama, sa diskretnim nakitom oko vrata, belom šubarom na ’’rusko’’ plavoj kosi i mufom na rukama. Krvno povezana sa Romanovima. Nalet komunizma doneće joj sve što je doneo buržujima posle rata. Postaće tako jednostavna i surovo siromašna. Čekaće u redu, ruke će joj biti hladne od oštre ruske zime, one neće biti više u skupim kožnim rukavicama. Šubara je zamenjena za veknu svežeg hleba, a poreklo se krije. Pravoslavlje neće dugo pominjati, a svuda oko sebe videće crveno. Krupna i slovenski lepa, čistog tena i plavih očiju ostace kao ikona na oronulom zidu. Ovaj profil pripada svima onima koje su preživele uvrede i u toku i posle ratova, pripada svakoj pripadnici lepšeg pola srednje i istočne Evrope, svakoj koja je naučila da trpi i zna kako je imati ništa. Apsolutno ništa.

Danas, posle svega, srećemo jednu drugu Ruskinju, amerikanizovanu i u trendu. Na festivalima Ruskinja peva na engleskom bez imalo stida. Gubitak indentiteta je skoro apsolutni. Dakle, osnovni njen tip je promenjen, a životni ciljevi drugačiji od ciljeva njenih female predaka. Evropski film je upravo pratio sve ono sto se dešavalo poslednja dva veka u njenom životu. Ne treba da čudi što hladna i uzdržana Greta glumila Ruskinju u Karenjini. Sličnost karaktera je očigledan i poklapa se, Gretino geograsfsko poreklo ledeno, baš kao i njen pogled ili prosečna ruska zima.

Španjolka je uglavnom oslikavana bojama krvnog spektra. U oku Almodovara, ona odaje utisak prilično nervozne žene sa prošlošću koja je krajnje intrigantna. Muškarci koji je okružuju imaju u svom telu vrelinu i nemir juga Evrope, crnu kosu i jake noge ubica bikova. Oni samo upotpunjuju već dovoljno konfuznu sliku uzavrelog Madrida.

Španjolka je zvezda posebnog stila koji svaki novi film ove zemlje lako pruža, gde se slike i događaji nižu nenormalnom brzinom, stvarajući posebnu atmosferu i tako uvlače publiku u svoj specifičan svet vreline. Ona ima tu draž da u sebi ima i kraljevsko držanje, jake crte, oštre pokrete, negovanu crnu grivu, ali i prostotu i erotizam juga.

Evropljanka –Srpkinja je oličenje srpstva u evropskom ruhu. Nekada, ona je od glave do pete mondenski obučena, na oficirskim balovima i nedeljnim matineima. Govori francuski i iz dobro je i politički vrlo aktivne kuće. Otac je, bar jednom godišnje, tik uz princa prestolonaslednika, a majka je bliska prijateljica visoko-poštovane supruge ministra. Udaje se nevina, oko dvadesete, za učenog rodoljuba i poštovanog mladog gospodina. Brak manje više prihvata patrijahalno, jer položaj Srbije nikada nije dozvoljavao krajnju patrijahalnost istoka ali ni raspusnost zapada. Tako je bilo nekada.

Danas je srpkinja podeljena na ruralno i urbano poreklo i malo je ostalo od umerene i uzdržane otmenosti, a mnogo više je okrenuta praćenju zapdanih modela. Urbana Srpkinja je utopljena u iste probleme koje imaju junakinje takozvanih ženskih filmova i serija western produkcije kraja 20 veka. I tako je, iako je standard užasno različit, bliska, svim svojim virtualnim prijateljicama iz `spoljasnjeg` sveta. Ona je na večitoj razmedji istoka i zapada – i srpska domaćica i PR menadzer. Ume da bude bezobrazno otmena kada celu svoju platu lako da na parfem koji je videla u poslednjem Vogue-u dok je listala na jednom od prodajnih mesta, jer Vogue i dalje košta previše za srpske ženske standarde. Njena sudbina je često oskrnavljena urođenim i naslednim kompleksom pripadnika istočne Evrope i sramotom dok čeka u redu za vizu. Tada ona prestaje da bude Evropljanka i postaje ponosna Srpkinja koja je navikla i na bombe i na redove, ali i na baletske premijere okružena beogradskim `la creme` društvom.

Parižanka a la B. Bardot je tako slatka, bas tipicno francuski kreirana, tako raskalašna i tako jezivo nova za vreme kada se po prvi put čulo BB! Pričali su da je nesavršena, ali u isto vreme ima onu vrstu magnetizma kada jednostavno oči ni muškarci ni žene nisu mogli odvojiti od te simpatične lutkice naučno fantastično uzanog struka i raspuštene plave kose koja vas podseća na greh. Brigitte je nazivana novim savremenim vampom, sponom starih oblih platinastih ikona Holivuda i novim tipom opuštene i seksipilne, mlade i savremene zene. U jednom od svojih kultnih filmova Une Parisienne predstavljena je kao oličenje bogate i prelepe naslednice, mlade supruge pariškog japija 60ih, koja naravno živi u centru Pariza, jer bez Pariza sa bukinistima na Seni i zvonima katedrala u daljini, ne bi bila ona.

Brigitte je stvorena da obeleži jedno novo razdoblje u formiranju pogleda na ženu koja je nova i od koje muskarci ne bi trebalo da se uporno i bezrazložno plaše...kao ranije. Izgleda da nije uspela.