Od Vrapca do trendseterke

 

SA  MIKROFONOM NA SCENI  - new edition

Ili od Vrapca do trendseterke

Slično mladoj glumici i pevačici bi osporavili buduću profesiju, ali i samu želju za mikrofonom. To joj zaista nije potrebno. Ima puno toga gde može da bude i uspešna i vidjena i uvažavanja, ali pevačica? Bolje ne.

Od blues i jazz vrhunskih glasova koji su nam pevali o kišnom Londonu, životu Porgy i Bess, o onome kako vole muškarci, a kako žene, do francuskog vrapca Edite Piaf, pevačica je podigla glas i pokazala ga svetu. Pedesete nam donose glumice – prevačice. I Doris Day i Monroe, pa čak i Bardot, sve pevaju. Mjuzikli postaju sve više popularniji. Woodstock godine i pijane, drogirane umetnice osvajaju srca isto tako pijanih i drogiranih. One su čupave, u farmerkama, negde između hipija i metala. Slatke šarene sedamdesete su pevačice okupale i obukle ih u šljašteće pantalone, dale im žvakaće gume i rolšule. I tako polako dolazimo do jedne koja možda zaslužuje celo ovo poglavlje, jer je ceo svet pažljivo prati. Svaki njen korak, pogled u kameru, svaki hir, aferu.

Veronica Louise Ciccone je itekako početkom osamdesetih imala teških problema sa sopstvenim stilom, ali smo te probleme svi tako lepo osetili i na svojoj koži. Svi smo mi imali zajedno sa njom taj neki čudan stil, jer smo svi već od samog početka želeli da ličimo na tu ružnjikavu, punačku devojku nečupavih obrva i izgorele kose. Da li se neko od nas pitao zbog čega? Mnogima je Madonina pojava bila veliko nesvakidašnje olakšanje za svaki deo svog tela koje su krile ispod dugih hipi suknji tokom sedamdesetih godina, za svaku loše izvučenu boju kose, za svaki prosešan `profesionalizam`. Žena je najzad mogla da se skine pred kamerama, a da nije mršava Tvigi i da nije savršena kraljica Diskoteke 54.

Madonna je uspela, kao da joj život neko drugi režirao, neki loš režiser koji je uzeo debele pare za home kanale. Jela je kokice. Nije imala svoj stan, niti je imala nekog da je vuče, da joj otvara vrata. Ono što je u samom početku imala je neverovatno samopouzdanje devojke iz unutrašnjosti i neverovatan stav, čvrst i odlučan da će baš ona biti idol jednog dana. Nije uspela da bude samo idol već je uspela da bude merilo vrednosti stila života, merilo jednog celog veka. Ona je žena koja je pevala o abortusima, crnom Isusu, svojim seksualnim maštarijama koje su uključile i egzibicionizam i lezbejstvo, sado-mazohizam. U filmu ‘’U krevetu sa Madonom’’ skinula je kompletnu famu oko privatnog života, šetala se bez šminke, plakala, simulirala oralni sex sa flašom, otvoreno pričala o svojim strahovima. Par godina kasnije je glumila argentinsku muzu moći, pomalo glumeći samu sebe. Postajala je od albuma do albuma sve više ikona nove ciljne  grupe –celog sveta. U isto vreme smišljeno počinje i da se bori protiv gladi u svetu, side, ratova, diže glas protiv sopstvene zemlje i predsednika US kao neprikosnovenog imperatora novog poretka.

Madonna se lagano, kako joj je otkucao biološki sat poslednje upozorenje, okreće vrednostima kao što su stabilna porodica sa suprugom, šarmantnim britanskim gospodinom, režiserom, desetak godina mlađim, rađa dvoje dece posle četrdesete i usvaja treće iz zemalja trećeg sveta. Živi u zamku u Britaniji. Ona je srećna žena koja vlada svojim životom. Zapravo, vladala je oduvek. Nije li to ono što svi mi želimo? Da vladamo svojim životima, budemo sve što nam padne napamet i na kraju završimo u toplom zagrljaju muškarca koji nas razume, voli i poštuje? Još kada bi on imao neko otmeno ponašanje, odličan akcenat i pri tom bio ugledan i perspektivan režiser Generacije X!? Nijedna ne sme da kaže da neće upravo to. Ja ne želim da priznam da sam drugačija.

Middle aged ciris-u njenom slučaju kriza poodmaklih godina je ipak pobedila ili je to možda samo ono što je ona – intrigantna i nepredvidljiva. Jesus i Madonna, dečko od svojih dvadesetak i ona od svojih puno i mnogo godina, grade neku budućnost zajedno?! Tabloidi opet prepuni, milionski razvod, jednom rečju atribut njenog života - SKANDAL. A ona, kao i mnoge žene u tim kriznim, klimakteričnim i post-klimakteričnim godinama, traži sebe ponovo i iznova i ne zna ni koje ni šta je, zna samo da nešto mora da menja. Veronica Ciccone ima tu mogućnost, neke ne.

I na kraju jedno je sigurno - potpuno je odgurnula sve ostale koje su bile na putu i niko se nikada nije usudio da je nazove ženom u godinama, passe varijantom. Jednostavno su umesto toga pažljivo pratili sve njene pokrete, promene imidža i osluškivali ritam sa novog super singla. Kopirale je i kopirali je i tako uspevali. Madonna nije camp, nije kič, ona je stepenica iznad tih kategorija, onaj `camp` koji je prihvaćen i koji se sa poštovanjem posmatra. Ona je fast forward motivacija svim generacijima koje žive poslednjih četvrt veka.

Ono što Madonni dugujemo je sveukupna sloboda svih subkultura, svih grupacija, svega što smo ikada hteli a nismo smeli niti čak izustili. Odlučno je formirala jednu novu ulogu pevačice. Formirala je jednu ličnost, super zvezdu, kalup za buduću Kylie, Britney, Gwen....Ova formula uspeha je preneta na sve svetske scene i na sve kontinente i napravila je vojsku koja je nosila promene i umnožavala i klonirala se u hiljade i milione primeraka. Tako smo dobili nove Madone željne slave, koje su imale samo jedan zadatak da otvorenih očiju pažljivo prate šta sve radi žena koja ih je stvorila.